Споменик Незнаном јунаку

Највиша тачка Авале на 506мнв. Како је настао овај споменик и шта је пре њега било ту? Својим издигнутим положајем у односу на Београд Авала је одувек представљала добар видиковац и осматрачку тачку како за освајаче тако и за бранитеље града. Међу првим становницима Авале наводе се Келти који су ту дошли као рудари. Наследили су их Римски освајачи који су на врху планине изградили утврђење. У средњем веку је на основама овог римског утврђења изграђена тврђава Жрнов, коју су затим заузели Турци, који су је половином 15. века реконструисали и направили од ње јако упориште. Падом Београда у 16. веку Хавала губи на стратешком значају. Ова интересантна грађевина успела је да се одржи све до тридесетих година прошлог века. Тада, у међуратном периоду, постајала је тежња да се ода поштовање погинулим војницима у II светскoм рату подизањем споменика Незнаном војнику. На Авали је 4 године након I светског рата, подигнут први споменик Незнаном јунаку. Народ подавалских села подигао је споменик пирамидалног облика са крстом на врху по пројекту архитекте Милана Минића који се налазио на месту где сада стоји јарбол са грбом Републике Србије. Убрзо је одлучено да се изгради нови, монументалнији споменик исте намене и у непосредној близини старог. Избор је пао на Жрнов. Војска Краљевине Југославије 1934. године, минирала је стари град и сравнила га са земљом по налогу краља Александра II Карађорђевића како би се отворио простор за градњу новог споменика по пројекту вајара Ивана Мештровића. Ово није био крај само за стари град Жрнов већ и за првобитни споменик Незнаном јунаку који је растурен, а једини преостали његов траг представља крст са врха споменика који се данас налази у порти цркве у Белом Потоку. Нови споменик је саграђен од црног јабланичког гранита у форми увећаног саркофага на постаменту од 6 степеника, а свечано је отворен на Видовдан 1938. године. Грађен је од 1934. године. Са обе стране улаза постављене су по 4 гранитне каријатиде, фигуре жена у народним ношњама југословенских народа које на својим главама носе кров маузолеја. Прва са десне стране при уласку је Српкиња, а друга је Црногорка. Са леве стране прва је Хрватица, а до ње је Словенка. На излазу прва са десне стране је Војвођанка, а друга је Македонка. Са леве стране прва је Босанка, а до ње је Далматинка. На споменику је уочљиво неколико оштећења која потичу од топовских граната Црвене армије која је мислила да је то немачко утврђење. Са овог места се пружа поглед ка многим планинама у окружењу, Космај... а виде се подавалска села Зуце, Бели Поток, Пиносава, Рипањ.

Споменик Совјетским ратним ветеранима

Годину дана пре завршетка градње авалског торња, 1964. године, у авионској несрећи, на падинама Авале погинула је руска војна делегација која је долазила на прославу двадесетогодишњице ослобођења Београда. Међу настрадалима су били и маршал Бирјузов и генерал Жданов, као и други високи чланови руске војске и посаде авиона. У знак сећања на настрадале у тој авионској несрећи, 1965. године подигнут је овај споменик, иначе рад познатог југословенског вајара Јована Кратохвилова. Скулптура симболизује 2 сломљена авионска крила изливена у бронзи. Иста симболика је примењена и при уређењу зелене површине испред споменика. Одавде се пружа поглед на део подавалског села Рипањ.

Споменик Васи Чарапићу

У близини планинарског дома Чарапићев Брест налазе се два споменика посвећена Карађорђевом војводи, Васи Чарапићу, змају од Авале, грочанском кнезу. Старији споменик је од дрвета, са мотивима из I српског устанка, рад народног вајара Богосава Живковића. Подигнут је од стране Шумског газдинства „Београд“. Поред споменика је до пре двадесет година стајао последњи од шест брестова испод кога је тадашњи кнез Васа Чарапић, окупљао народ подавалских села и позивао га на устанак против Турака. По том бресту је дом и добио име. Новији споменик је у бронзи. Налази се поред планинарске куће планинарско-смучарког друштва „Авала“, а рад је вајара Душана Николића. Иначе овај грочански кнез је за време сече кнезова избегао на Авалу и ту формирао чету устаника, а погинуо је са 36 година у борбама за ослобођење Београда 1806. приликом напада на Стамбол капију.

Пиносава - Споменик палим борцима у II светском рату