Авала је најсевернија планина шумадијске греде која се од Саве и Дунава протеже до планине Рудник. Налази се на надморској висини од 200 до 506 метара и управо тих 6 метара преко 500м заслужно је што је зовемо планином.
Авала своје име дугује турском називу за некадашње средњовековно утврђење на њеном врху, које се у оригиналу звало Хавала, а касније Жрнов. Оно је нажалост срушено како би се на његовом месту изградио данашњи споменик Незнаном јунаку. Површина Авале је око 500ха. Покривају је изданачке, можемо рећи природне, лишћарске шуме и културе четинара, а поред природних вредности на њој су заступљени и бројни културно-историјски споменици. На њој се може наћи око 600 биљних врста. Све ово је био разлог да се 2007. године одлуком града Београда Авала прогласи за заштићено природно подручје које је поверено ЈП "Србијашуме", тј. ШУ "Авала" на управљање. Иначе оно што је карактеристично за све београдске шуме је то да су током 1. и 2. светског рата претрпеле великe сече, а шума се после тога у великој мери сама обновила из пањева, отуд и израз изданачка шума. На Авали су најзаступљеније врсте дрвећа храстови и то сладун, цер и китњак. Од осталих врста дрвећа могу се приметити граб, црни и бели јасен, али и буква која формира једну састојину на северној падини Авале која се налази под специјалним режимом заштите. Од вештачки подигнутих култура заступљене су културе црног и белог бора старе преко 100 година и нешто млађе културе дуглазије.